Историја турских лампи датира из 13. века, када су Турци мигрирали из централне Азије у анадолску регију и почели да успостављају сопствену цивилизацију. У том процесу, били су под утицајем околних култура као што су Византија, Персија и Арабија, и формирали су уметнички стил који је мешао ислам и турске националне карактеристике. Турска расвета је један од представника овог стила, који одражава љубав турског народа према светлости и боји, као и њихово страхопоштовање и уважавање живота и природе.
У почетку су турске лампе углавном коришћене као расветна средства у верским и политичким местима као што су џамије и краљевске палате. Касније су се постепено шириле у народу и постале незаобилазне за уређење дома. У Турској сваки дом има бар једну турску лампу, која није само практичан предмет, већ и симбол среће и среће. Током празника или посебних прилика, људи пале турске фењере да се моле за Божију заштиту и благослов.
Поред тога, порекло турских лампи је такође уско повезано са развојем турске индустрије стакла. Индустрија је почела за време Селџучког царства (12. век нове ере) и достигла је свој врхунац за време Отоманског царства, када је Истанбул постао центар производње стакла. Током овог процеса, турски вешти мајстори интегрисали су јединствену исламску мозаичку уметност у производњу стаклених лампи, чинећи ову лампу не само практичном већ и већом уметничком вредношћу.
Генерално, историја турских лампи је уско повезана са развојем његове културе и уметности. То није само део живота турског народа, већ и важна манифестација његове културе и традиције.
